Moda u antičkoj Grčkoj

Moda u antičkoj Grčkoj 

Antička Grčka je bila veoma poznata po svojoj umetnosti, književnosti, filozofiji i politici.

Bitan aspekt antičke kulture je bilo i odevanje. Odeća je uglavnom pravljena od velikih pravougaonih komada tkanine. Uglavnom nisu šili svoju odeću. već su je obmotavali oko tela i pridržavali raznim pojasevima i vrpcama. Pravili su je od materijala kao što su lan i vuna.

Međutim od VII veka pre nove ere i nema nešto mnogo informacija koju su se materijali koristili i kakav je bio stil u to vreme. Grci su među najboljim eksponentima figurativne skulpture. Nikada ranije kostim nije bio prikazan sa toliko pažnje i preciznosti. Veliki doprinos bila je pisana reč. Veliki grčki istoričari, poput Herodota, dali su detaljne opise promena u modi i socijalnog značaja kostima i dodataka.

Kako bi se lakše proučio razvoj grčkog kostima, najbolje je izdvojiti 4 epohe:

  • Homerov period (IX-VIII vek pre nove ere)
  • Arhajski period (VIII-VI vek pre nove ere)
  • Klasičan period (V-IV vek pre nove ere)
  • Helenistički period (III-I vek pre nove ere)

U Homerovom periodu pojavljuju se forme odeće koje će kasnije činiti osnovne elemente grčkog kostima. To su hiton i hlena. Kostim u ovom periodu u Grčkoj je krut, simetričan i utegnut. Hiton je. uglavnom, bele boje, od vunene tkanine i bez mnogo nabora. Po sredini je ukrašen geometrijskim šarama. Hlena je purpurna i kopča se fibulom na grudima. Ukrašena je geometrijskim ornamentima. Home, u svojim epovima, pominje i tkanine potkane zlatnim i srebrnim nitima.

Ženski kostim takođe ima hiton, ali i druga donja odela kao što je peplos. Razlika između hitona i peplosa je u tome što je hiton pošivan sa strane, a peplos se kopča fibulama. Žene su nosile i velike ogrtače koji su se u vreme nepogoda prebacivali preko glave. Nosio se i veo koji se spuštao niz leđa.

U arhajskom periodu razlikuju se 2 vrste kostima – jonski i dorski. Jonski sa centrom u Atini je šiven, što je uticaj Male Azije. Dorski, sa centrom u Sparti, je spojen fibulama. U arhajskom periodu dominira dorski kostim, a od V veka pre nove ere jonski. Po Herodotovom kazivanju, upotreba fibula je u Atini zabranjena posle jednog tragičnog događaja, kada su atinske žene, u bolu zbog pogibije svojih muževa, ubile svojim fibulama jednog vojnika koji se jedini vratio živ sa bojnog polja.

Muški kostim i dalje čine hiton i hlena. Hiton za svakodnevnu upotrebu je bio kratak, dok onaj koji se nosi u svečanim prilikama je bio dug i lepršav. Prilikom jahanja umesto hlene nosi se hlamida – ogrtač preko jednog ramena, polukružnog ili pravougaonog oblika. U ovom periodu se napušta simetrija i pojavljuje se himation – drapirani vuneni ogrtač prebačen preko jednog ramena, obično levog, tako da desna ruka i desno rame su ostajali slobodni. Himation je bio obavezna odeća za ulicu, dok su u kući obavezno boravili samo u hitonu.

Ženski kostim čini dugački hiton, obično u prirodnoj boji platna, beloj, sivoj, smeđoj, a ponekad i ljubičastoj i crvenoj boji. Potpasan je u struku, sa prevojem tkanine koji se spušta od ramena i naziva se apotigma. Pojas je često ukrašen perlama i šljokicama po istočnjačkom ukusu.

Klasičan period je obeležila je pobeda u grčko-persijskim ratovima, pa je tako započeo period odbacivanja svega što podseća na Istok i akcenat je na jednostavnim oblicima.

Muški kostim i dalje ima hiton bele boje, ali se on sada zove gumnos. Himation je u raznim bojama, od vune, a za rad se nose egzomis, koji se zakopčava na levom ramenu i potpasan u struku.

Ženski kostim ovog perioda je pravo umetničko delo. Drapiranje omogućava bogatstvo oblika i mnoštvo zanimljivih nabora. Osnov drapiranja je isticanje lepote ljudskog tela. To je proces koji nekad može da traje i po nekoliko sati. Upotrebljava se mnoštvo fibula, traka i pojaseva. Hiton je uvek bio potpasan. Najčešće boje su plava, žuta i crvena.

 

U helenističkom periodu pohodi Aleksandra Makedonskog proširili su granice grčke države i grčke kulture i omogućili prihvatanje stranih uticaja. Odeća se izrađuje od egzotičnih tkanina it aleksandrijskih tkačnica. Osnovni oblici grčke odeće su zadržani, ali se nose i istočnjačke forme: klaziris, kandis, basara. Bogato ukrašene tkanine se uzrađuju u samoj Grčkoj, a veština bojenja i beljenja dostiže vrhunac.

Obuću su antički Grci koristili samo van kuće. Po kući su hodali bosi. Krepide su bile sandale koje su se sastojale od đonova i uzica za vezivanje. Visoke čizme koje su se spreda šnirale su nosili vojnici. Ženska obuća je dekorativnija i lepša, kao i obuća za svečane prilike.

Kape (pilos) su nosili samo muškarci, a šešire od slame od slame i filca (petasos) i žene i muškarci. Muškarci su ih nosili kada su odlazili van grada, u rat, a žene prilikom izlaska u grad, kao zaštitu od sunca.

Vrlo važan element grčke nošenje su frizure. Muškarci su tokom helenističkog i arhajskog perioda nosili duge uvojke i brade, a od klasičnog perioda šišaju kosu, ali ne suviše kratko i briju bradu. Bradu su nosili samo stariji ljudi i filozofi, nikada nisu nosili brkove. Žene su nosile komplikovane frizure sa velikim brojem uvojaka – tkz. horizontalne punđe i koristile su kompletnu šminku. Nakit je obično bio od metala, ponekad ukrašen dragim i poludragim kamenjem – ratne vrste kopči, prstenova, narukvica i dijadema.

 

Danas, mnogi dizajneri su inspirisani lepotom kulture antičke Grčke, stavrajući divne kostime, pribor i dekoracije.

Moda u Grčkoj

Kompletnu ponudu apartmanskog smeštaja za leto 2022. u Grčkoj pogledajte na web adresi: https://monix.rs/grcka-apartmani/

Pogledajte kompletnu ponudu smeštaja i izleta na Zlatiboru na sajtu: http://visit-zlatibor.com/

 

Stavros apartmani
Vrasna apartmani
Paralija apartmani
Olympic beach apartmani
Leptokarija apartmani

Leave a Reply

Your email address will not be published.