Grčka mitologija

Mitologija predstavlja skup mitova neke religije, naroda ili civilizacije i bavi se proučavanjem priča fantastičnog sadržaja u kojima su junaci bogovi, polubogovi i heroji. Te priče beleži mit, legenda, tradicija ili usmeno predavanje. Reč “mitologija” potiče iz grčkog jezika, a doslovno znači “pričanje priča”.

U modernom smislu, pod grčkom mitologijom se podrazumeva studija i pokušaj rasvetljavanja religijskih i političkih institucija starih Grka i njihove civilizacije, kao i pokušaj potpunijeg shvatanja same prirode mitova i legendi. Celokupna grčka književnost i umetnost predstavljaju polje za proučavanje grčkih mitova. Grčku mitologiju je stvarao narod u nastojanjima da objasni zakonitosti života i prirode, pa su zato grčki mitovi nadahnuti lepotom i svežinom pripovedanja. U najveće grčke mitove i legende spadaju priče o Trojanskom ratu, Odisejevim lutanjima, Jasonovoj potrazi za zlatnim runom, Heraklovim podvizima, Tezejevim avanturama i Edipovoj tragediji.

Grčki narod je bio jedan od prvih koji je stvarao mitove preko kojih su pokušavali da shvate sve ono što je prevazilazilo ljudski razum, kao i sve ono što je u njihovim očima bilo neukrotivo i neobnjašnjivo. Njihove priče su se prenosile sa kolena na koleno, nadograđujući se i menjajući se u skladu sa potrebama, kao i stepenom razvoja svake epohe. Stare kulture i njihova verovanja bila su zasnovana na mitovima i legendama, bogovima i junacima sa božanskim karakteristikama. Grčka mitologija se sastoji od legendi- mitova o bogovima i herojima, a koren joj je u verovanju starih Grka. Grčka mitologija je oduvek bila interesantna ljudima, posebno istoričarima. Stari Grci pridavali su ogroman značaj religiji.

Glavna odlika helenske religije bila je u tome što su bogovi bili predstavljani kao ljudi sa svim manama i vrlinama. Religija je duboko prožimala sve vidove njihovog privatnog i javnog života. U početku, za vreme rodovskih odnosa, grčka religija sastojala se u obožavanju prirodnih pojava- životinja, zemlje, drveća. Nakon raspada, u homersko doba ova religija je zamenjena verovanjem u bogove. Grci su stvorili mnogo bogova, koje su zamišljali u ljudskom obliku. Ovi bogovi su, takođe, imali ljudsku narav, bili su svemoćni i besmrtni. Grčka mitologija je sigurno imala uticaja na sve ostale mitologije.

O mitu o postanku bogova i sveta kaže se da su grčki bogovi nastali iz poštovanja nebeski tela i prirodnih sila. Tako je u početku postojao samo Haos, što znači nered, opšte ništavilo. Iz Haosa su potekli Gea (zemlja) i Uran (nebo). To su ujedno bila dva božanstva zamišljena u ljudskom obliku. Iz njihovog braka rodili su se Kiklop i Gigant. Najmlađi među njima Hronos (vreme) zbacio je svoga oca sa vlasti i, da ne bi doživeo očevu sudbinu, proždirao je svoju decu onako kako su se rađali. Ali, majka Rea je uspela da sakrije njihovog sina Zevsa. A kada je Zevs porastao, savladao je oca i primorao ga da vrati svu pojedenu decu. Dvanaest olimpskih bogova su bili najvažniji bogovi grčkog Panteona, koji su živeli na vrhu planine Olimp. Olimpski bogovi su osvojili prevlast posle pobede u ratu koji je Zevs sa svojom braćom i sestrama poveo protiv Titana. Zevs, Hera, Posejdon, Demetra, Hestija i Had su bili braća i sestre, a ostali su (izuzev Afrodite koja se rodila iz morske pene) obično smatrani Zevsovom decom od različitih majki.

Glavni olimpski bogovi kroz grčku mitologiju:

Zevs- je vrhovni bog iz grčke mitologije, vođa bogova i ljudi, kao i bog neba i groma. Najmlađi je sin Hrona i Reje. Glavno sedište Zevsa je bio vrh planine Olimpu Tesaliji, vrh koji se gubio među oblacima i dodirivao samo nebo. Na samom vrhu je bila palata boga Zevsa, koju mu je bog Hefest sagradio od čistog zlata. Nakon pobede nad Titanima, Zevs je podelio svet sa svoja dva brata. Hadu je dao podzemni svet, a Posejdonu more. Pričalo se da Zevs vlada i sudbinom, ali protiv sudbine je Zevs bio nemoćan, jer nije bio vladar sudbine, već samo njen čuvar i izvršilac.

Hera- veoma poštovana Zevsova supruga, bila je zaštitnica braka i udatih žena. Ćerka dva titana Krona i Ree, važila je za jednu od najlepših boginja. Hera se pojavljuje u brojnim mitovima, a pored svoje podiže i mnogo druge dece, kažnjava neverstvo i surovo se sveti ljubavnicama svoga muža. Heru su posebno obožavali u Argu, pa je zbog toga ova boginja bila zaštitnica ovog grada. Za vreme trojanskog rata štitila je Grke i uzimala je učešća u mnogim događajima, koji su uticali na ishod rata.

Posejdon- je drugi bog po važnosti koji upravlja morima i okeanima. Smatra se jednim od najpoštovanijih bogova Olimpa, jer je pored Zevsa i Here takođe i jedan od najstarijih bogova. Posejdon je uživao u ljubavi sa raznim boginjama, kao i sa poznatim smrtnicama i iz tih veza je imao mnogo dece. Živeo je u palati na dnu mora koja je napravljena od korala i dijamanata.

Had- je takođe drugi po važnosti bog, koji vodi brigu o dušama umrlih, gospodar podzemnog sveta, sin Hronov i Rejin. U rimskoj mitologiji se nazivao Pluton. Smrtnici su Hada najmanje voleli od svih bogova. Had je bio nemilostiv, okrutan, svirep u ratu, ali je bio pravedan i nije bio zao bog. Bio je okrutnog karaktera i zato nije bio omiljen među bogovima, a kako je upravljao podzemnim svetom, većina smrtnika ga je mešala sa smrću i bojala ga se. Njegovo oružje bila je dvokraka viljuška, kojoj je on uništavao sve što bi mu se našlo na putu ili što nije voleo. Pored toga, posedovao je i štap sa kojim je mogao da prebaci duhove mrtvih u svet živih.

Demetra- je bila boginja plodnosti, majka zaštitnica polja, koja je štitila sve obradive površine, a pogotovo žitna polja. Pored toga smatra se i boginjom koja je učestvovala u stvaranju sveta, pa sve što na zemlji živi, cveta i donosi plod, svoje postojanje duguje Demetri i njenoj brižnosti. Demetra je bila veoma privržena svojoj ćerki Persefoni, koju je dobila sa Zevsom i za koju je bila toliko vezana, da se najčešće obe istovremeno spominju.

Atina- ćerka Zevsa i Metide, bila je boginja mudrosti, pravde, umetnosti, rata i pobede, zaštitinica gradova. Bila je ćerka Zevsa i Metide. Iako je bila boginja rata, ona nije bila ratnički raspoložena. Bila je pametna, mudra i oduvek je pomagala heroje, Perseja, Odiseja, Ahileja i mnoge druge, a ljubav koju je prema njima osećala nije podrazumevala ništa erotsko. Prema predanju postoji priča o svađi između Posejdona i Atine, oko samog grada Atine, pod čijom će zaštitom biti grad i čije će ime da nosi.

Apolon- je bio bog svetlosti, muzike, proricanja, istine, lečenja i streljaštva. Apolon pripada drugoj generaciji bogova sa Olimpa jer je Zevsov sin od Lete, kao i njegova sestra Artemida. Leta je, pred porođaj, stalno proganjana od Here, tražila mesto gde bi mogla da rodi svoju decu. Međutim nigde je nisu primali, plašeći se besa kraljice bogova. Apolon je bio prelepi bog, visok, skladno građen i bujne kose i zbog toga je imao mnogo ljubavnih avantura, kako sa Nimfama, tako i sa običnim smrtnicama. Jednom je zavoleo i ćerku boga Peneja, Dafnu.

Ares- je bio bog rata i heroja. Radovao se smrti bilo junaka ili običnog smrtnika, voleo je miris krvi, jauke, krike, borbu. Aresa nikada nije zanimao uzrok rata, pa čak ni njegov ishod, za njega je bilo najvažnije samo ratovanje. Ares je mrzeo sve bogove, a među njima i roditelje Zevsa i Heru, a posebno je mrzeo boginju Atinu. I njega su, naravno, mrzeli svi bogovi, osim Afrodite koja je negovala i podržavala njegovu strast.

Afrodita- je bila boginja ljubavi, spoljne lepote, seksualnosti i privlačnosti. Druga verzija njenog rođenja je da je rođena iz morske pene koja se stvorila kada je Kron bacio u more Uranove genitalije. Odmah po rođenju, izašla je iz mora na obalu ostrva Kipra. Afrodita je bila žena Hefesta, ali mu nije bila verna i održavala je tajne ljubavne veze sa Aresom, zbog čega su je smatrali i ratobornom boginjom koja voli da nosi ratničku opremu.

Hermes- bio je bog proricanja, lopovluka, pratilac duša. Bio je sin Zevsa i Maje, najmlađi od svih dvanaest olimpskih bogova. Još od malih nogu se videlo da će biti lukav bog jer je svom bratu Apolonu ukrao stado bikova te je ovaj morao da iskoristi sve svoje proročanske sposobnosti i svoja poznanstva da bi ih našao.

Hefest- je bio bog zanatstva. Bio je sin Zvesa i Here. Znao je izvući ono najbolje iz metala i tome je učio ljude. Iako hrom imao je snažne ruke i sitne noge kao svaki kovač. Iako nije bio naročito lep za ženu je imao Afroditu.

Artemida- je sestra bliznakinja Apolona. Ona je bila boginja lova, divljine i gospodarica i zaštitnica divljači. Po jednom mitu, Artemida i Orion su se zaljubili i planirali da se venčaju. Njihov odnos je hteo da osujeti Apolon koji je odbacivao svaku pomisao na brak između boginje i smrtnika.

Estija- bila je boginja doma, porodice i domaćeg ognjišta. Ćerka titana Hrona i njegove žene Reje. Čim se rodila otac Hron ju je progutao, kao i njenu braću i sestre jer se bojao da će se oni pobuniti protiv njega i svrgnuti ga sa vlasti. Ali, kao božansko biće Estija je živela u utrobi svog oca sve dok je nije oslobodio njen najmlađi brat Zevs. Ova boginja je bila oličenje porodičnog doma. Ona je najljubaznija i najnežnija od svih bogova. Stalno je bila sa smrtnicima na zemlji, a ne sa bogovima na Olimpu. Estija je simbol zadovoljstva, radosti i harmonije.

Dionis- je najmlađi bog, bog vina, opijanja, seksualnosti, plodnosti, života i vegetacije. Postoji nekoliko verzija priče o Dionisovom dolasku, no zajednička svima je njegovo ponovno rađanje-uskrsnuće. To ponovno rađanje je i glavni razlog njegovog poštovanja u religijskim misterijama.

Kompletnu ponudu apartmanskog smeštaja za Leto 2021. u Grckoj pogledajte na web adresi: http://monix.rs/grcka-apartmani/.

Pogledajte kompletnu ponudu smeštaja i izleta na Zlatiboru na sajtu: http://visit-zlatibor.com/

 

STAVROS LETO 2022

Comments (1)

  1. Reply Lea

    Prelepo je, da ne kazem Bozanstveno citati o njihovoj mitologiji i onda posetiti i videti ostatke mesta gde se nekad sve zbivalo.

Leave a Reply

Your email address will not be published.


Monix.D.o.o.

koristi kolačiće (cookies) kako bi poboljšao funkcionalnost stranice.

Više o kolačićima pročitajte u Uslovima korišćenja i politici privatnosti.