Hilandar

HILANDAR

Na Svetoj gori u svernoj Grčkoj, monaškoj zajednici 20 manastira i mnogih skitova i kelija već osam vekova traje i srpski manastir Hilandar. Osnovali su ga 1198. godine Stefan Nemanja – monah Simeon, rodonačelnik dugovečne dinastije, i njegov sin Sava prvi srpski arhiepiskop. Opstao je blagodareći pomoću srpskih vladara, plemića, vernika iz raznih staleža, ruskih darodavaca, ali pre svega požrtvovanosti njenih monaha. Bio je i ostao veliko molitveno mesto, ali i prebogata riznica umetničkih dela, iz preostalih stoleća. Posetilac, ljubitelj umetničkih upoznaće monumentalnu crkvu sa freskama iz početka XIV veka, zadužbunu kralja Milutina, preko osam stotina ikona nestalih između XII i XIX veka, 1000 starih rukopisa od kojih su neki sa minijaturnim ukrasom, 11 manjih crkava sa freskama od XIV do XVIII veka u manastirskim zdanjima, zaštićenim moćnim utvrđenjem i mnoge druge dragocenosti. U isti mah Hilandaru je poklonjeno mesto sa čudotvornim ikonama i svetim moštima gde caruju molitva i samoća.

Velika Srpska Carska Lavra nastala je, može se reći, iz neposlušnosti sina prema ocu. Naime, šesnaestogodišnjisrpski princ Rastko Nemanjić je pobegao iz dvora svoga oca i otišao u monahe. Monaški podvig, Sveti Sava je primio u manastiru Sveti Rusik, a potera koju su organizovali njegovi roditelji, vratila se sa pismom kojim ih Rastko, sada monah Sava, obaveštava da je izabrao novi životni put i pozvao oca da mu se pridruži. Veliki župan Stefan Nemanja pridružio se svom sinu, monahu Savi na Atosu , i monaškom životu dobivši ime Simeon. Otac i sin živeli su uprvo u manastiru Vatoped želeći da zasnuju srpski manastir na Svetoj gori, obraćajući se vizantijskom caru Aleksiju III Anđelu da im ustupi opusteli manastir Helandar.

Na mestu današnjeg srpskog manastira postojao je grčki manastir Helandarion, najverovatnije zadužbina Georgija Helandariosa, uglednog starogrčkog monaha. U godinama posle 1169. on je napušten i propao zbog pustošenja gusara. Vizantijski car se odazvao molbi i 1198. godine izdao je hrisovulju Simeonu i Savi da im dodeljuje Helandar i Mileju – oblast oko manastira – “da Srbima budu na večni poklon”. Otac i sin, uz pomoć Stefana, tadašnjeg srpskog velikog župana, još iste godine počinju da podižu Hilandar. Tokom gradnje, početkom 1199. godine, Simeon umire, ali se gradnja nastavlja i završava krajem iste godine. Pored crkve posvećene Vavedenju Presvete Bogorodice sagrađeni su i veliki pirg (kula) kelije za monahe. U manastiru je, u početku, bilo do petnaest kaluđera da bi se ubrzo taj broj popeo na devedeset.

U doba kada se završavala gradnja i delom obnova Hilandara na Svetoj gori, da bi ovaj manastir postao dom srpskog monaštva, nastao je i Hilandarski Tipik. Ovaj spis koji je određivao pravila života kaluđera sastavio je lično Sava Nemanjić budući Sveti Sava Srpski. Tipik je kao uzor imao propise o mopnaškom životu u Carigradskom manastiru Svete Bogorodice Evergetide, ali je Sava Nemanjić prilagodio grčki obrazac potrebama jednog srpskog manastira. U njemu se detaljno govori o bogosluženju, postovima, ispovedanju, dužnostima i pravima igumana i ostale bratije, jelu, redu u manastiru, ukratko o načinu kako monah treba uzorno da živi. Ta stroga Svetogorska pravila mogli su i mogu da ispunjavaju samo najpobožniji i duhovno najjači. Sava je, osim toga, jos 1199. godine osnovao u Kareji isposnicu posvećenu njegovom zaštitniku SV. Savi Jerusalimskom, u kojoj su najpre on, potom njegovi sledbenici, živeli usamljeničkim i monaškim životom. U njoj se nalazi ikona Mlekopitateljnice, jedina ikona na kojoj Presveta Bogorodica doji malog Isusa. Za ovu isposnicu Sava je sačinio poseban tipik čiji se original kao pergamentni svitak čuva u Hilandaru.

Manastir Hilandar predstavlja znacajan centar srpskog duhovnoh života i srpske kulture. On privlači pažnju naučnika i istraživača tim pre što i danas živi po pravilima srednjovekovnog načina života. Hilandar i danas nije izgubio mnogo od svog srednjovekovnog izdanja. U njemu je, kako kažu pesnici, zaustavljeno vreme.

IKONA BOGORODICE TROJERUČICE

Najpoštovanija ikona manastira Hilandara kojoj se odaju sve počasti je ikona Svete Bogorodice Trojeručice. Od nje se u Hilandaru uzima blagoslov i dobija otpust posle službe; njoj se klanja i metanise pred svaku ozbiljnu odluku, ili pred put, od nje se moli savet i zahvaljuje joj se za uspešno obavljeno delo. U tradiciji manastira ona je čak bila, jedno vreme i igumanija Hilandara, jer nesložno bratstvo nije umelo samo da odabere najboljeg među sobom. Nastala je kao “dar Božiji iz ruke” Svetog Jovana Damaskina, velikog pesnika i slikara; a Sveti Jovan je iz zahvalnosti postavio na ikonu još jednu (treću) srebrnu ruku (votiv).Po predanju ovu svetu ikonu je iz Svete zemlje doneo naš Sveti Sava i postavio je u svetilište, u buduću srpsku prestonicu Skoplje. Po padu Srpskog carstva ikona se na čudotvoran način obrela (na magaretu) u blizini manastira Hilandara. Na tom mestu je kasnije, u znak zahvalnosti, podignut paraklis Trojeručici. Ikona se danas nalazi u velelpnom proskintaru pored igumanskog prestola, uz južnu pevnicu u hramu, gde joj svi odaju počast, molitve i zahvalnice, a njaverniji joj ostavljeju i bogate priloge i darove.

POŽAR

Legenda kaže da su hilandarski monasi, “jednom kada je gorela Gora i kada je plamen počeo da liže i hilandarska vrata, izneli pred žežene jezike Trojeručicu”. Legenda još kaže da se potom “vrata uplašila i pobegla u more”. Na žalost, u noći između 4. i 5. marta 2004. godine ovakvo čudo, međutim nije ni moglo da se dogodi: vatra koja je jedan sat posle ponoći planula na krovu igumenarije ubrzo je zahvatila i potpuno uništila čitav severni deo manastirskog kompleksa. Zvanično, bilans štete svodi se na to da su izgorele skoro sve monaške kelije, nedavno restaurirana Gostoprimnica, beli konak, četiri paraklisa (male pomoćne crkve unutar zidina), administrativni deo manastira i knjižara. Nesumnjivo da je požar u Hilandaru jedna od najvećih devastacija srpskog umetničko-istorijskog blaga. Sve u svemu, katastrofa koja bi potresla svaki narod na kugli zemaljskoj. Koliko gog jezivo delovalo spisak nestalih bogatstava, već i sam pogled na plan Hilandara pokazuje da je ovoga puata, uprkos svemu, bilo mnogo sreće. Da je vatra krenula u pravcu juga, umesto u pravcu severa, stradali bi mnogo značajniji delovi manastira: brojni paraklisi koji se tu nižu bukvalno jedan za drugim, riznice, trpezarija, bolnica… Osim životopisa u paraklisama u ovom delu manastira čuvaju se najveće dragocenosti Hilandara – oltarska zavesa koju je tkala monahinja Jefimija 1399. godine zlatnim i srebrnim nitima, kao i jedina srpska mozaička ikona (sa likom Bogorodice Odigitrije – Putevoditeljice) pred kojom je, kaže legenda, umro Stefan Nemanja. Što u riznici, što u biblioteci, ovde se još nalaze mošti svetitelja, zbirke srednjovekovinih ikona, bakrorezi i bakropisi, razni bogoslužbeni predmeti, pečati, minijature i hiljade dragocenih rukopisa i dokumenata – ukratko, sve ono što je hrišćanska, odnosno, pravoslavna civilizacija nekada mogla da da ponudi nauci, književnosti i umetnosti. Po legendi, kada su Simeon i Sava krajem XII veka posećivali svetogorske manastire naišao je neki čovek i poručio im: “Vi ne treba da se brinete samo za spasenje svoje duše već da stvorite pribežište svome otačestvu, gde će i drugi ljudi iz vašeg plemena moći poći vašim putem”. Legenda kaže još da su ga Simeon i Sava poslušali. Čini se zbog toga da je, pored neispravnih instalacija, za sve probleme koji su usledili zaslužno (neposlušno) pleme.

VASKRS U HILANDARU

Spasitelj je rekao: “Ne bojte se! Ja sam pobedio svet!”

Kao što je posle Velikog Petka došao Vaskrs tako je uvek na kraju pobeđivala Božija Istina i pravda! Sedam dana pred Uskrs, u Hilandaru se, kao u svim pravoslavnim crkvama i manastirima širom sveta, na izlazu iz crkve radi bogosluženje, jer to je strasna nedelja – nedelja stradanja , Velika nedelja. Veliko bdenje, služba strasnih Jevanđelja, posvećena stradanjima Hristovim.

Veliki ponedeljak: Bogosluženje počinje u tri sata po grčkom ili dva po srpskom vremenu. Traje oko tri sata. Nakon odmora od dva sata, ponovo započinje Bogosluženje sa čitanjem Jevanđelja, a završava se Svetom Liturgijom. Uveče u šest sati počinje Veliko povečerje gde se pevaju kanoni koji govore o Stradanju Hristovom. Nakon dva sata izlazi se iz Crkve. Tog prvog dana ne praktikuje se da se jede više od jedanput. Posle povečerja ne pije se ni kap vode niti se razgovara. Monasi se povlače u kelije gde nastavljeju molitve na brojanice.

Veliki utork: Bogosluženje počinje u isto vreme kao i prethodnih dana sa nastavkom čitanja Jevanđelja posle liturgije negde oko podne ide sae na ručak. Zatim bratstvo i gosti Manastira čiste prozore na Sabornoj Crkvi Kralja Milutina i dvorište. To je početak priprema za doček najvećeg praznika – kroz delanje. Uveče se ponovo odlazi u Crkvu na povečerje zatim svako u svojoj keliji nastavlja pravilo na brojanicu, Pravilo koje dobija od Igumana – duhovnika, svakome je podeljena molitva prema snazi i moći.

Velika sreda: Bogosluženje opet počinje u isto vreme; popodne, posle Svete Liturgije  odlazi se na ručak, gde svakoga čeka po  jedna jabuka, jer se ovim danima završava Preosvećena Liturgija. Uveče – povečerje, a zatim – pouka Igumana priprema za ispovest, jer sutra je Veliki Četvrtak, dan kada je Gospod Isus Hristos, ustanovio Svetu tajnu Pričešća, i svaki hrišćanin bi trebalo da se pričesti. Ispovest vrši – Duhovnik. Svako posebno, sa svojim listom zapisanih grehova, učinjenih poslednjih dana, prilazi oltaru i oslobađa se svoje teskobe, pripremajući se za sutrašnji dan, kada će se pričestiti telom i krvlju Hristosovom. Posle Svete Liturgije je osvećenje ulja za bolesnike: telesne i duhovne. Tako potkrepljeni, monasi su spremni da još sva tri dana provedu u velikom podvigu bez odustajanja od Bogosluženja, dočekujuću Vaskršnju noć.

VELIKI PETAK: Dan kada se u kalendaru – ne jede. Samo najslabijim Iguman daje razrešenje na suvu hranu; hleb, suve šljive i eventualno jabuka. Veliki Petak je dan plača i gotvo ceo dan se provodi u Crkvi. Tog dana u Hilandar stiže najviše hodošasnika. Oni se za početak praznika nad praznicima, pripremaju na jedan poseban način. Njima se daje da sve sveće koje će držati prisutni, okite cvećem. Nabere se mnogo lovora, kojim se posipa Crkva, kako bi čitav prostor bio u zelenilu. Uveče, u kasnije sate, prestaje se sa radom i svako se u svojoj keliji priprema za veliku subotu kada će ujutru svi prisutni u Crkvi biti okupljeni oko plaštanice i doživeti plač i ridanje nad svojim slabostima i svojim gresima sećajući se strašne stvari u istoriji čovečanstva kada su ljudi razapeli Hrista i sahranili ga. Bio je to rat protiv Boga. U Subotu popodne – Veliko bogosluženje! Kasno uveče – svi koji žele da se za Vaskrs Pričeste prilaze duhovniku da istresu i poslednji delić svojih slabosti i udostojeni krunišu svoj život najvećom i najradosnijom krunom – najveći praznik u Vaskršnjoj noći – da prime telo i krv Hristovu!

Pred ponoć svi su u Crkvi. U ponoć se, sa velikom zapaljenom svećom na Carskim dverima pojavljuje Iguman i priziva sve prisutne da zapale sveće. Izlazi se van Hrama u litiju. Crkvenjaci posipaju Crkvu zelenilom pale sva kandila, sve sveće, zaljulja se Polijelej… Bogosluženje teče kao tiha reka i svi sa uzvišenom radosšću prisustvuju službi. Bogosluženje se završava sveradosnim pričešćem – sjedinjenjem sa Hristom. Zatim se iznose Hilandarske Svetinje radi celivanja: Časni Krst, mošti Svetog Proroka Isajije, Svetog Velikomučenika Artemija, Pantelejmona, Sveštenomušenika Haralampija koji je, svojevremeno, spasao Svetu Goru od Kuge… i mnoge druge mošti kojih u Hilandaru ima oko 120.

FARBANJE JAJA

Za Uskršnje praznike u Hilandaru bude i do 1 000 gostiju, iz svakih krajeva sveta. Svako dobije neko poslušanje: neko bere lovor, drugi cveće, treći vezuju cveće za sveće… čisti se… prer… sve mora da bude čisto da sija… jer u ponoć između subote i nedelje kada se upale sve sveće, sva kandila, polijeleja… ta, blagodatna svetlost osvetljava sve, i ljude i ikone, ikonostas… ljude koji, iz najveće tuge prethodnih dana prelaze u blaženu radost, kada je Iguman objavio da je Hristos vaskrsao. Najlepše poslušanje svakako jeste farbanje jaja: na sred dvorišta se zapali vatra, postave velike verige, na njoj kazan, vrela voda u njoj farba i sirće. Jaja se u velikim korpama spuštaju se u kazan, za kratko umoče, izvade i krpicom se sa malo zejtina blago prebrišu.

Ujutru po Bogosluženju starešina blagoslovi jaja donesu ciporo-grčka rakija, ratluk, kafa i čaj. Svi se časte i svi dobiju na blagoslov jaje. Kasnije za trpezom jaja se jedu uz ribu, sir, salatu… Jaja koja preostanu čuvaju se do sledeće godinekada se opet za Vaskrs, odnosno na malo manastirsko groblje. Jaja se farbaju iskljucivo crvenom bojom, jer po predanju kada je gospod vaskrsao, Marija Magdalena je noseći korpu sa jajima srela Pontija Pilata i obratila mu se : Hristos Vaskrse! Na šta silnik odgovori: “Ako je zaista vaskrsao neka ova jaja pocrvene.” i jaja su istog momenta postala crvena.

Prvog dana Uskrsa, po završenom Bogosluženju, najvećoj radosti hrišćanstva, svi  Hilandaru imaju blagoslov da zvone, tako da se čitava Sveta Gora neprestano odjekuje radosšću, odjekujući vaskrsenje Gospoda našeg Isusa Hrista! Lovor, kojim se posipa Crkva, simbolizuje pobedu Hrista nad smrću i grehom i Njegovo Vaskrsnuće; sveća simbolizuje Blagodat, nad smrću oko njih – kako monasi kažu – blagouhanije ili kako bi smo mi rekli – miris Duha Svetoga! Vaskrs u najvećoj srpskoj svetinji proslavlja se više od osam vekova, a na isti onaj način na koji su ga proslavljali monasi u vreme Svetog Save koji se, kažu Hilandarci, Danas u porti Svevišnjeg moli za sve nas.

 

Kompletnu ponudu apartmanskog smeštaja za leto 2022. u Grčkoj pogledajte na web adresi: http://monix.rs/grcka-apartmani/

 

Stavros apartmani leto 2022
Vrasna apartmani leto 2022
Paralia apartmani leto 2022
Olympic beach apartmani leto 2022
Leptokaria apartmani leto 2022

Pogledajte kompletnu ponudu smeštaja i izleta na Zlatiboru na sajtu: http://visit-zlatibor.com/

Leave a Reply

Your email address will not be published.


Monix.D.o.o.

koristi kolačiće (cookies) kako bi poboljšao funkcionalnost stranice.

Više o kolačićima pročitajte u Uslovima korišćenja i politici privatnosti.